Ljudi mi se javljaju,
a ja ne znam ni da l’ih poznajem.
U masi drugih glasova
jedino tvoj muk prepoznajem.
Ne znam da li sam to ovdje ja
ili je sve ovo san.
Vidim te, a nisi tu,
u tebe svijet je maskiran.
Kako da te nađeeeem?
Krajnje vrijeme je da neku drugu zavolim.
Krajnje vrijeme je da, da mi svane.
Krajnje vrijeme je da stari kompas promijenim.
Krajnje vrijeme je da krenem dalje u novo svitanje.
Vse spreminja se, čas beži,
pred resnico zatiskam si oči.
Ne vidim kaj pred sabo imam,
ujeta v past, izhoda ne poznam.
Kot da večno tavam v temi
in pozabljam tvoj obraz.
Preveč bilo je vseh laži
in tuj postal mi je tvoj glas
in zaman te čakam.
Skrajni čas je, da grem, da bolelo več ne bo.
Skrajni čas je, da grem sama dalje.
Skrajni čas je, da grem, spet srce ljubilo bo.
Skrajni čas je, da grem v nove sanje.
